Ловачка прича

Ловац се шуњао, а лав је лагано шетао,шапу пред шапу. Онда је стао и оњушио ваздух. Учинило му се да је осетио мирис човека.

И ловац је стао . Чинило му се да га је лав намирисао.

Лаву није било до борбе. Није био расположен. Уосталом,то и није био велики лав. Мало га је и био страх.А ни ловац није био прави ловац већ као бајаги.

Лав пође напред а грање испод њега поче да пуцкета.

Ловац пожури. Одједном лава нестаде. Није се чуло ништа. Ловац, полако, на прстима, пође насумице, али запе и паде. Окрену се да погледа о шта се саплео,кад оно - лављи реп. " Аха, ту си! " помисли ловац и ухвати лава за реп а лав се изненади и побеже.

А ловац ?! Као бајаги ловац,каже да није баш сигуран да је то био лав, можда је био мачак, а можда и миш. Сигурно је био миш, судећи по гласу: учинило му се да је чуо цијукање.

Аутор: Видосава Стојшин Неда