Нора и Рик

У једној кући живели пас и мачка. Живот би им био леп да се нису сваког дана свађали.

Око чега? Увек би пронашли разлог. Онда би пас режао а мачка се накострешила. Тад нико не би помислио да су нечији љубимци.

Кад би Милан ишао у школу и Нора и Рик су га пратили до капије а чекали га кад се враћао.

И тог дана су се посвађали. Рик је гледао да он Милана нањуши чим уђе у њихову улицу, а Нора му се насмејала подсмешљиво.

Лануо је бесно на Нору,а она је побегла према капији баш кад је Милан улазио. Умиљавала се око Милана. Рик је био тужан што њега нико не примећује. Нора је прела на Милановом крилу.

"Мрзим је" помислио је Рик. "Ма шта ће Милану мачка? Какве користи има од ње? Не чува кућу, не зна да лаје.Шта ради? Само се умива и дрема. И нервира ме."

Тако је мислио Рик. Ставио је главу на шапе и заспао.

Милан је отишао у купатило да опере руке и да се умије, а онда у трпезарију где су га чекали родитељи и сестра да ручају.

Пре него што је сео за сто,однео је посуде с храном Рику и Нори.

Рик је спавао а Нора је негде одскакутала јер јој је било досадно.

Милан је после ручка отишао у своју собу. Урадио је домаћи задатак а онда су га звали другови да одиграју фудбалску утакмицу са дечацима из суседне улице.

Милан је отишао. Све је било уобичајено. Мајка и отац су пили кафу а сестра је наставила игру с луткама коју је прекинула за време ручка.

Рик је отворио једно око, а онда друго,нањуши храну и сети се да је гладан. Али нешто није било у реду,а он није знао шта. Није важно што је био гладан. Осети велико неспокојство.Ишао је по дворишту, њушкао, а онда му сину: "Елеонора!" Нигде је није било. Узалуд је Рик тражио.

Полако је падало вече. Милан се враћао са фудбалске утакмице ознојан и рашчупан.

Рик га је дочекао пред капијом. "Нема нигде Норе" лану Рик али га Милан није разумео. Помилова га по глави и уђе у кућу. Рик поново поче да лаје. Сви изађоше из куће мислећи да неко долази.

"Шта је,Рик?" упита Миланов отац "Шта није у реду?"

Рик хтеде да му каже за Норин нестанак али ућута.

* * *

А Нора? Где је Нора? Пошто није имала шта да ради,дође до капије и изађе да види шта има на улици.

Па,кад је већ изашла,могла би мало да прошета. Неће она далеко. Али мачке нису пси. Њихова њушкица не може да им помогне кад се удаље од куће. Шета Нора.Хтела би да се врати али не зна како. Види иду деца улицом. "Мау,мау,хоћу кући! Девојчица чучну,помази је.

"Чија си ти мацо?" "Миланова" одговори Нора али девојчица не разуме.

"Кад ниси ничија,онда ћеш бити моја" и понесе је кући мазећи је. Прија Нори мажење али она хоће кући,Милану,Лени. И Рику,наравно.

Рик дође до капије. Изађе на улицу. Оњуши је и пође Нориним трагом.

Миланова мама примети да дворишту влада необична тишина. Лена,Миланова сестра позва Нору,па Рика,али узалуд.

"Милане" рече отац "ти ниси затворио капију."

Можда и нисам,али никад Нора и Рик нису излазили на улицу."

Рик се удаљавао од куће идући улицом којом је прошла Нора.

Нора је била уплашена и хтела је да се отме из девојчициног наручја.

"Ех кад би дошао Рик!" помисли тужно Нора и маукну. Рик наћули уши и потрча.

Кад је био у близини деце,он поче да лаје. Они уплашено потрчаше, а Нора се ослободи девојчициног загрљаја.

"О,Рик,како се радујем што си дошао !" поче да преде Нора.

Рик задовољно махну репом и они пођоше кући.

Аутор: Видосава Стојшин Неда